Sunday, March 24, 2019

 


     Pozdrav verni gledaoče,
     Rođen sam u Osijeku, u Republici Hrvatskoj, 13. maja 1980. godine. Zbog silnih zbivanja 90-ih godina prošlog veka :), prešao sam u Sombor i tamo nastavio školovanje u OŠ Nikola Vukićević (ni u kakvoj rodbinskoj vezi sa našim Ratkom Vukićevićem). U Niš se doseljavam sa porodicom 1994. godine nastavljam školovanje u OŠ Učitelj Tasa. To nije dugo trajalo i već je došlo vreme za srednju školu. Pošto sam po prirodi više praktičar nego teoretičar, upisujem Trgovinsku školu. Jednom rečju, super sam se proveo u srednjoj školi, jedini sam imao dugu kosu i crvene pertle na crne martinke :). Iskreno rečeno, u tom trenutku, mene gluma i zvanje glumca nije interesovalo. 

     U 15-oj godini, 1995. godine, dobijam ponudu od Pozorišta lutaka Niš i tadašnjeg direktora, Stevana Bošnjaka, da odigram ulogu dečaka i mladića Josifa u predstavi Lutkarska biblija, u režiji Nikite Milivojevića. Sa velikim oduševljenjm sam prihvatio (ne zbog popularnosti i životnog poziva, već zbog mogućnosti da od tadašnjeg honorara kupim bas gitaru ili akustičnu i budem u bendu kao pravi tinejdžer). I direktor i Pozorište imali su planove za mene, ali se to izvitoperilo i pravim pauzu, ako to može tako da se kaže, do 2002. godine. Posle sam probao Višu ekonomsku školu u Leskovcu, na nagovor roditelja, ali svi smo shvatili da nisam ja za to. U jednom periodu života sam lutao, malo kao Lav Srećko, malo kao glumac u Studetskom pozorištu, malo kao polaznik teatra Treća polovina, malo kao potencijalni član teatra Klasik i kratkotrajni član teatra TNT. U jednom trenutku, čuo sam kako Pozorištu lutaka Niš nedostaju glumci (mislim na osobe muškog pola, koje je valjda bilo sramota da glume, pa su se javljale samo devojčice, devojke i žene). Odlazim na razgovor kod tadašnje direktorke Biljane Vujević, koja mi daje, posle određenog stažiranja, ugovor na 3 godine i tako počinje moj drugi početak u Pozorištu lutaka. 
     U tom trenutku gluma i lutkarstvo mi je bilo dosta interesanto i izazovno, ali opet mi je falilo nešto, što bi me „gurnulo„ preko ivice i opredelilo za samu glumu i lutkarstvo. Direktor Milorad Berić 2005. godine svrstava me u ansambl Pozorišta lutaka, kao stalnog člana. Prelomni trenutak se dešava 2004. godine, kada upisujem Nacionalnu akademiju za filmsku i pozorišnu umetnost Krsto Sarafov u Sofiji. Tada sam shvatio da su LUTKARSTVO i gluma moj životni poziv i da ne želim da se bavim nijednom drugom profesijom (nadam se da će tako i ostati :)). Diplomirao sam u Nišu 2008. godine, sa predstavom Mogli, u režiji mog profesora Bonje Lungova, sa dragim kolegama. Od 2002. godine, odigrao sam preko 40 premijera i preko hiljade i hiljade repriza (ne preterujem :)), obišao mnogo festivala, glumio u filmu, dobio nekoliko ličnih i dosta kolektivnih nagrada. U dosadašnjem radu, imao sam dosta izazova, nadam se uspeha i siguran sam, neuspeha. Izdvojiću samo neke predstave i uloge (a ima ih dosta, nego mišljenja sam, da nema potrebe da dosađujem), sa kojima sam zadovoljan i u kojima sam uživao dok sam ih stvarao. U procesu stvaranja predstava Cvetna bajka, Senke u noći, Silvesterovo blago, i u građenju likova Đoleta, Potoka Potočića i Jednookog gusara.
     Dragi gledaoče, ako si stigao do ovog dela moje biografije i nisi pao u nesvest od dosade, svaka ti čast. Kad budeš u Pozorištu, pozovi me i idemo na piće u naš klub.
... i da, nikad nisam kupio bas gitaru, niti akustičnu :(


 

Predstave u kojima glumi Srđan Miljković

FB page

 
 

Log in

Newsletter

Subscribe to our mailing list and recieve the latest info about our performances and activities,