Glumica Jelena Đorđević, koja tumači naslovnu ulogu, svoj osvrt na jubilej počinje stihovima iz predstave:

 

“Tako je, kažu, bilo na početku,

Đepeto je dobio priliku lepu,

Od drveta da napravi lutka živog,

Da bude mu radost spram života sivog…”

Da, Đepeto je od drveta napravio lutka živog, a reditelj Zoran Lozančić je sa glumcima Pozorišta lutaka Niš, napravio predstavu, vrednu pomena i pažnje… predstavu - Pinokio. A nju živom čini: četrnaest glumaca, dva dekoratera, jedan rekviziter, dva inspicijenta, jedan majstor tona, jedan majstor svetla, jedan šminker i jedan garderober. U njenom stvaranju učestvovali su: talentovani pisac, jedinstveni kompozitor, fenomenalni, kako scenograf, tako i koreograf i kostimografi… i svi oni vođeni, fantastičnim rediteljem Zoranom Lozančićem.

To je jedna od onih predstava koja se igra sa velikom željom, koju deca obožavaju, a roditelji gledaju sa nekom, finom, setom. Ona je namenjena svima onima koji imaju ”barem mrvicu osećanja u sebi…” I svima onima koji ponekad sumnjaju ili se preispituju.

Ova razigrana, raspevana, nežna i poučna predstava se gleda u jednom dahu, a ako vam na momente  i zastane dah, onda smo mi dobro uradili svoj posao…

I kako kaže naš Horovođa: 

 

“Cenjena publiko, evo, bliži se kraj, 

a u pozorištu postoji običaj taj, 

da ne biste odavde otišli tužni, 

mi ćemo vam pevati, 

toliko smo vam dužni. 

Da barem u pozorištu shvatite sada, 

da sreća, da ljubav mora da vlada…”

 

I tako pevajući i igrajući, stigli smo i do pedestog Pinokija. Uz malo sreće, ali sa istim žarom, nadam se da ćemo odigrati, barem, još, pedeset.

I da ne zaboravimo: 

 

”Od misli dobre, živi svaki čovek, 

  od svog postanka, pa sve dovek!”

 

SREĆNO PINOKIO!