piše Davorin Dinić

Od samog starta festival je okupljao zaista brojna pozorišta iz svih krajeva sveta a selekcija je uvek bila na vrlo zavidnom nivou na radost, kako publike, tako i nas učesnika. 

Pozorište lutaka Niš je oduvek bilo redovan učesnik festivala. Kotorskim mališanima se ekipa iz Niša predstavila mnogo puta različitim naslovima (Velimir  i Bosiljka, Lepotica i Zver, Ružno pače, Cvetna bajka, Car žabac, Mogli i mnoge druge) i uvek je raspoloženje nas ekipe nakon festivala bilo isto- jedva čekamo da dodjemo opet. 

Ove 2014. godine Kotorski festival dječijih pozorišta se odigrao po 22. put a medju ovogodišnjom selekcijom našla se  i naša predstava "Slike sa izložbe". Svi smo bili jako uzbuđeni od samog početka s obzirom da smo već napravili pauzu od učešća na ovom festivalu od par godina i bili vrlo srećni što ćemo se ovom prilikom mališanima Kotora predstaviti jednom izuzetnom predstavom. "Slike sa izložbe" su predstava neverbalnog teatra gde je čitava priča ispričana volšebnim plesom senki kojima pokušavamo da opišemo jedan razvojni put umetničkog stvaralaštva od početne ideje preko inspiracije do završnog umetničkog dela. Glavni protagonst predstave Slikar (Srdjan Miljković) pokušava da svoju inspiraciju prenese na slikarsko platno ali na težak način saznaje da to nije uvek tako jednostavno kao što izgleda  i da je put do jednog umetničkog dela popločan strahom, sukobom i pobedom samog sebe. Ideju ove predstave je prepoznao i selektor Kotorskog festivala gospodin Živomir Jokovič te se tako i ona našla u zvaničnoj selekciji.

Ono što za je Kotor oduvek bilo specifično kad smo mi učesnici u pitanju jeste svakako organizacija festivala koja je uvek bila visoko profesionalna gde se stiče utisak  da su organizatori vodili računa  o svakoj sitnici. Ove godine je svakako nastavljeno sa tom lepom praksom ali ne bez par sugestija s moje strane. Naime, ranije je bilo prilike da ekipe pozorišta provedu u Kotoru čitavo vreme trajanja festivala što svemu daje jedan lep festivalski ton i atmosferu koja izetno pogoduje  nama glumcima jer smo u prilici da pogledamo druge predstave, razmenimo utiske i jednostavno odemo kući osveženi i inspirisani da i sami unesemo novine  u rad našeg pozorišta ili na drugi način iskoristimo stečena znanja i iskustva. Danas je situacija dosta drugačija jer pozorišta na samom festivalu provedu svega par dana tako da se umnogome gubi ta festivalska neposrednost i druženje jer je u svakom trenutku vrlo malo učesnika trenutno prisutno na festivalu. No, ovu primedbu verovatno ne mogu uputiti samoj organizaciji festivala već bi verovatno trebalo okriviti sveopšte ekonomske prilike koje nisu blagonaklone ni pozorištima u Srbiji ni u regionu ali neka to budu priče za neke ozbiljnije teme a moje lične kritike se pomenom problema sa dužinom ostanka na festivalu, završavaju.

Naša mala  ekipa je u Kotor stigla 4. jula i tog dana smo imali malo slobodnog vremena kako bi smo se odmorili od dugog puta i uzeli malo predaha pre nego što krenemo u u svoje profesionalne pripereme. Još istog dana popodne je naša tehnička ekipa postavila predstavu (Milan Đorđevič- majstor scene, Aleksandar Arsenijević- ton majstor i Emil Keser- svetlo majstor) i dogovorili smo vreme sutrašnjih poslednjih priprema pred predstavu koju smo igrali u 20 sati u Kulturnom centru grada Kotora.

Poslednje pripreme za predstavu

Veče pred igranje naše predstave, imali smo priliku da pogledamo prestavu iz produkcije Pozorištanca Puž iz Beograda "Pipi kratka čarapa". 

Ekipa

Sutradan smo u podnevnim časovima otišli do kuturnog centra na poslednje pripreme. Odradili smo laganu probu za "zagrevanje" i spremni dočekali publiku. Vrlo skoncentrisani, predstavu smo odigrali punim srcem i uz odlično raspoloženje što se prema našem mišljenju prenelo i na publiku koja nas je nagradila dugim aplauzom i ovacijama.

Strašnji dan, dan povratka kući nije bio ništa manje uzbudljiv i to najpre zahvaljujući jednoj divnoj novini kotorskog festivala- okrugli sto sa dečijim žirijem. Konept je takav da glumci koji su igrali predstavu prethodne večeri održe jedan razgovor sa članovima dečijeg žirija. Taj razgovor je bio toliko nadahnjujuć i konstruktivan da ću ga vrlo lako svrstati u jedno od najjačih utisaka sa ovog festivala.

Okrugli sto dečijeg žirija

Po prvi put mi glumci jednog dečijeg pozorišta imamo priliku da neposredno razgovaramo upravo sa onima kojima je predstava  i namenjena. Našu tremu zamenio je osećaj oduševljenja jer su klinci pružili zaista izuzetan razgovor na temu pozorišta, lutkarstva, umetnosti a sve kroz prizmu naše predstave. Zaista jedno divno iskustvo.

Taj poslednji dan smo iskrostili za predah, obilazak starog grada i naravno sređivanje utisaka sa još jednog kotorskog festivala. Iako je za mene lično, pomenuti okrugli sto bio najsnažniji utisak, celokuan kotorski festival je zaista jedinstveni stožer lutkarstva koji simbolično drži svoj primat u borbi protiv degradacije pozorišta koj svakodnevno srećemo. Neka bude što više takvih praznika umetnosti kao što je kotorski festival i da jednog dana i mi u Nišu budemo u mogućnosti da svim tim festivalima, koje posećujemo, jednog dana i uzvratimo gostoprimstvo...

Festivalska atmosfera u Kotoru

Davorin Dinić