Pišu: Srđan Miljković i Davorin Dinić

Sećam se te 2008. godine, u planu Pozorišta lutaka bila je nova predstava. Naslov Mala princeza. Naš kolega i tadašnji član glumačkog ansambla, Aleksandar Kanjevac, okupio je  glumce i saradnike iz matičnog pozorišta. Tada, kao i sada, uvek je bilo problema oko novca za te nove premijere i za tu kulturu : ). Uz pomoć štapa i kanapa, ideja i entuzijazma... U stvari, slikarka Dragana uz pomoć štapa i lutaka iz fundusa, kolega Dejan sa sto kanapa i nekoliko starih kostima, kolega Aleksandar sa idejama i mi glumci, Stanislava, Marija, Davorin i moja malenkost, sa zanatom smo postavili jednu malu formu, ali sa velikom porukom, našu Malu princezu. E sad, ko zna o Maloj princezi - zna. Ko ne zna:

PRVI KORAK- klik na http://www.nispuppets.org.rs/sr/predstave/110-mala-princeza,

DRUGI KORAK- trk u pozorište!

A šta misli još jedan član glumačke ekipe, još jedan pozorišni bloger, Davorin Dinić:

“Pozorišna priča o Maloj princezi je počela davne 2008. godine, rekao bih, bez velikih pretenzija ali sa ogromnim entuzijazmom. Od samog početka bilo je jasno da je rediteljska palica u rukama našeg kolege, glumca, odličan recept za kreativnu energiju koja je vladala na probama.

Sinergičan odnos pozorišnog entuzijazma i finansijskih prilika doveo je do radne atmosfere koja je obilovala pravom pozorišnom kreativnošću i naravno, bila obojena brojnim anegdotama. One su, iako redovan pratilac pozorišnog života, kod Male princeze ipak imale jednu posebnu dimenziju, što je reditelj iskusno prepoznao i iskoristio kao jednog od pokretača dobre energije i kreativnosti na probama.

Nakon premijere bili smo sigurni da u rukama imamo pravi pozorišni biser sa plejadom karikaturnih likova, ali da vam iskreno kažem, sigurnost glumca u predstavu ne vredi ama baš ništa... Sud publike je ono što se jedino računa, a publika je upravo rekla da želi da vidi Malu princezu po stoti put i kako izgleda, želeće je još dugo na daskama našeg pozorišta.“

Malo po malo, godina po godina, sezona po sezona, škola po škola, obdanište po obdanište, četvrtak po četvrtak, nedelja po nedelja i stigli smo do jubileja. STIGLI SMO DO STOTKE.

E pa, čestitam nam!

GALERIJA FOTOGRAFIJA: