Поздрав верни гледаоче,
Рођен сам у Осијеку, у Републици Хрватској, 13. маја 1980. године. Због силних збивања 90-их година прошлог века :), прешао сам у Сомбор и тамо наставио школовање у ОШ Никола Вукићевић (ни у каквој родбинској вези са нашим Ратком Вукићевићем). У Ниш се досељавам са породицом 1994. године и настављам школовање у ОШ Учитељ Таса. То није дуго трајало и већ је дошло време за средњу школу. Пошто сам по природи више практичар него теоретичар, уписујем Трговинску школу. Једном речју, супер сам се провео у средњој школи, једини сам имао дугу косу и црвене пертле на црне мартинке :). Искрено речено, у том тренутку, мене глума и звање глумца није интересовало.
У 15-ој години, 1995. године, добијам понуду од Позоришта лутака Ниш и тадашњег директора, Стевана Бошњака, да одиграм улогу дечака и младића Јосифа у представи Луткарска библија, у режији Никите Миливојевића. Са великим одушевљењм сам прихватио (не због популарности и животног позива, већ због могућности да од тадашњег хонорара купим бас гитару или акустичну и будем у бенду као прави тинејџер). И директор и Позориште имали су планове за мене, али се то извитоперило и правим паузу, ако то може тако да се каже, до 2002. године. После сам пробао Вишу економску школу у Лесковцу, на наговор родитеља, али сви смо схватили да нисам ја за то. У једном периоду живота сам лутао, мало као Лав Срећко, мало као глумац у Студетском позоришту, мало као полазник театра Трећа половина, мало као потенцијални члан театра Класик и краткотрајни члан театра ТНТ. У једном тренутку, чуо сам како Позоришту лутака Ниш недостају глумци (мислим на особе мушког пола, које је ваљда било срамота да глуме, па су се јављале само девојчице, девојке и жене). Одлазим на разговор код тадашње директорке Биљане Вујевић, која ми даје, после одређеног стажирања, уговор на 3 године и тако почиње мој други почетак у Позоришту лутака.
У том тренутку глума и луткарство ми је било доста интересанто и изазовно, али опет ми је фалило нешто, што би ме „гурнуло„ преко ивице и определило за саму глуму и луткарство. Директор Милорад Берић 2005. године сврстава ме у ансамбл Позоришта лутака, као сталног члана. Преломни тренутак се дешава 2004. године, када уписујем Националну академију за филмску и позоришну уметност Крсто Сарафов у Софији. Тада сам схватио да су ЛУТКАРСТВО и глума мој животни позив и да не желим да се бавим ниједном другом професијом (надам се да ће тако и остати :)). Дипломирао сам у Нишу 2008. године, са представом Могли, у режији мог професора Боње Лунгова, са драгим колегама. Од 2002. године, одиграо сам преко 40 премијера и преко хиљаде и хиљаде реприза (не претерујем :)), обишао много фестивала, глумио у филму, добио неколико личних и доста колективних награда. У досадашњем раду, имао сам доста изазова, надам се успеха и сигуран сам, неуспеха. Издвојићу само неке представе и улоге (а има их доста, него мишљења сам, да нема потребе да досађујем), са којима сам задовољан и у којима сам уживао док сам их стварао. У процесу стварања представа Цветна бајка, Сенке у ноћи, Силвестерово благо, и у грађењу ликова Ђолета, Потока Поточића и Једнооког гусара.
Драги гледаоче, ако си стигао до овог дела моје биографије и ниси пао у несвест од досаде, свака ти част. Кад будеш у Позоришту, позови ме и идемо на пиће у наш клуб.
... и да, никад нисам купио бас гитару, нити акустичну :(
Представе у којима глуми Срђан Миљковић
- 1