Programu su prisustvovali učenici trećeg razreda Osnovne škole „Sveti Sava“, za koje je i odigrana predstava „Čudesna družina jedne stonoge“. 

 

A o čemu smo razgovarali sa našim gostima, „trećencima“?

 

Nikad nije zgoreg osvrnuti se na pozorišni bonton, pa smo njime i počeli naše druženje. Podsetili smo naše male drugare  na ponašanje i poštovanje ne samo glumaca na sceni već i publike međusobno, svih učesnika na sceni, oko scene i onih sa kojima publika ima direktan kontakt kao što su biletari i razvodnici. 

Zatim smo obišli skoro celo pozorište. Prvo smo naučili da se karte ne kupuju na šalteru, već na biletarnici, da je prostor između biletarnice i pozorišne sale foaje, a ne hodnik, a potom smo u pozorišnoj sali razgraničili šta je gledalište, a šta scena.  Glumački salon u čijem se jednom delu nalazi i šminkernica, glumačke garderobe u kojima su već bili pripremlјeni kostimi, perike i maske za predstojeću predstavu, krojačka radionica i fundus kostima, tonska i svetlosna kabina, izazvali su njihovo veliko oduševlјenje, što su posvedočili glasni povici: „Uuuuu...“, „Aaaa...“.

 

Predstavili smo malim gostima delatnosti vezane za pravlјenje predstava, objasnili ko i kako učestvuje u pozorišnim procesima i na koji način se lјudi povezuju oko zajedničkih ideja i poduhvata. Šta radi dramatrug, reditelј, scenograf, kostimograf, koreograf, kreator lutaka, kompozitor, inspicijent, dekorater, rekviziter, garderober, majstor tona, majstor svetla...

 

Upoznali smo i neke nove pojmove, reči koje označavaju različite pozorišne elemente: kulise, scenografija, zavesa, rekvizita, kostim, maska... A zatim je družina iz III/5 uživala u predstavi i avanturama „Čudesne družine jedne stonoge“.

 

Sa glumcima su nakon predstave razmenili utiske o predstavi koju su gledali. Cilј je bio da se  razvije dijalog o ovoj i drugim predstavama koje su gledali i u tome smo uspeli. Naši glumci Mirjana, Bilјana, Aleksandra, Mladen i Stefan predstavili su im  različite tipove lutaka i prikazali način njihove animacije. A u animiranju su se oprobali i neki od njih. Uostalom, videćete na fotografijama.

 

Pitanja je bilo pregršt: kako su glumci rešili da budu baš glumci, kako uspevaju da zapamte tekst, kako ne pomešaju tekstove iz različitih predstava, kako glume dve uloge u istoj predstavi, koliko dugo pripremaju predstavu, da li im se sviđa svaki kostim, da li im je teško da se šiminkaju i presvlače, da li je ženi teško da tumači mušku ulogu, da li je teško voditi lutku, kako se u predstavi „Lepotica i zver“ ogledlao pomera... 

 

Susret je završen fotografisanjem i delјenjem autograma. Papiri i olovke na sve strane, a uz potpise glumaca nacrtani i puževi, bubamare, mali miševi, zeke... Uspomene za sva vremena.

 

Cilј programa je bio da deca steknu iskustvo ambijenta i elemenata pozorišta, da se susretnu sa učesnicima u pozorišnom procesu i zainteresuju za načine funkcionisanja pozorišta i pravlјenje predstava. Želeli smo da naši mali gledaoci postanu pravi pozorišni znalci. U toku jedne posete Petra, Jovana, Vasilije, Maksim, Nina, Iva, Ilija, Mihajlo, Staša, Dušan, Nikola, Nikola, Bojana, Filip, Mihajlo, Mateja, Aleksa, Bogdana. Sigurno nisu načili sve, ali njihovu radoznalost smo pobudili, a maštu rasplamsali. A to je dobar početak.