Odštampajte ovu stranicu

IN MEMORIAM Зоран Лозанчић (1953 – 2019) Препознатљив и аутентичан уметник

субота, 22 јун 2019 07:45
  Јуче је у 66. години преминуо Зоран Лозанчић, глумац и редитељ. Глумачку каријеру почео је у Народном позоришту у Нишу осамдесетих година двадесетог века, наставио је у Народном позоришту у Пироту, аод1983. године је стални члан Позоришту лутака Ниш у које долази наинсистирање Јована - Бате Путника, великана југословенске режије.

 


 

Премијерне представе одигране у Позоришту лутака: Мала Нушићијада, Пинокио, Украдени месец, Чудно чудо, Клопка, Петар Пан, Поштована децо, Прича о одбаченој лутки, Женидба цврчка Примаша, Паткица Жуткица, Мудри Цига, Мала принцеза, У лажи су кратке ноге, Ах, све то мора јадно дете, Браћа Грим, Биберче, Вини Пу, Симфоња у болу, Циркус, Куцкава бајка, Хајди, Космичка јелка, Како су постале ружне речи, Ђиља Петре, Црвенкапица на зрну грашка, Старетинар, Фрка у граду М, Игра одбачених лутака, Чаробни клавир, Кир Јања, Лепотица и звер, Плава птица, Оловка пише срцем, Бајка о Плачићу, Пепљуга, Трнова ружица, Луткарска Библија, Снежана и седам патуљака, Била једном љубав једна, Шума снива, Миши ко и Мишисан, Меда међу птицама, Ждралово перје, Бетмен и Луткар, Успавана лепотица, Велимир и Босиљка, Светлоплави Петар, Свети Сава, Биберче,  Бој на Чегру.

За улогу Господина Видаковића у комаду Велимир и Босиљкадобио је глумачку награду на Међународном фестивалу у Бања Луци 2000. године.

Поред тога што је досегао врх луткарске уметности као глумац, глумац-луткар, глумац-аниматор, 1993. године улази иу свет луткарске режије поставком комада „Оловка пише срцем“. Уследиле су представеПсић ТобиБила једном љубав једна, а 1998. године иТри прасета,којом је Зоран Лозанчић наговестио нову редитељску поетику, која је представи, глумцимаисарадницима донела награде на многим фестивалима. Две године касније режираЧаробњака из Оза,потомЛепотицу и звер и поново бележи успехе на домаћим и иностраним фестивалима.Нижу се награде за најбољу представу, режију, сценографију, анимацију, креацију лутака, глумачке награде... Сав тајњегов редитељски опус као да је био увод у дела која ће га, с правом, сврстати у ред најбољих српских редитеља.

Представи Царев заточник коју је поставио 2005. годинедодељено је 19 награда на националним и интернационалним фестивалима и 5 награда на ВИ бијеналу сценског дизајна Србије. Тиме је постала најнаграђиванија представа у историји Позоришта лутака. Поред тога у анкети нишких Народних новина проглашена је културним догађајем 2005. године, а ту ће титулу годину дана касније понети и његова наредна представа – Моцарт. Гран Прина фестивалу Позориште Звездариште, награда за сценографију на Сусретима професионалних лутака Србије и нагрда за режију на фестивалу Златна искра, на ком је члан жирија, угледни европски луткарски редитељ Звонко Фестини изјавио да је „Лозанчић тренутно најзначајније редитељско име у Србији“, само су неке од награда које сведоче да је Лозанчићев Моцарт високо естетизована представа.

Из његове редитељско-истраживачке лабораторије 2008. године излази сценско виђење Егзиперијевог Малог принца, велики луткарски спектакл који осваја награде и аплаузе где год да се изводи: загребачки ПИФ, београдски ФестићПозориште ЗвездариштеСусрети професионалних позоришта лутака Србије...

Пинокио, представа рађена у комбинацији маске, лутке и драмске игре глумаца осваја годинама генерације и генерације малишана, што је потврдила и награда дечијег жирија на фестивалу Позориште Звездариште.  

Алиса у земљи чудаје представа за коју је Зоран Лозанчић најавио новинарима уочи премијере да ће публици понудити другачију естетику од оне која је „филмована“ и играна свуда у свету, а то је на сцени и потврдио. Био је то још један вешт, очаравајући и поетски редитељски рукопис овенчан бројним фестивалским наградама.

Снежна краљица, још једна бајка коју је Зоран Лозанчић желео да постави на сцену свог и нашег позоришта, бајка са којом и за коју је последњих дана живео. Ту визију подржала је директорка Милица Радуловић уз наду и жељу да његову магију поново видимо на сцени. Али те снове досањаће његове колеге Јелена, Цеца, Дацко, Тања, Александра, Марија, Младен, Урош, Гага, Душан и Александар заједно са колегама из технике. Верујемо да ће Зоран Лозанчић, позоришни чаробњак, на дан премијере бити са нама.

Због свега овога, а и оног што се овом приликом не може изрећи, Зоран Лозанчић улази у наше сећање, у успомену, понајвише због незаборавних представа и призора због којих се позориште разликује од живота. Одајемо драгом колеги и пријатељу дубоко поштовање и захвалност.

Нека му је вечна слава и хвала!

 

 

По жељи Зорана Лозанчића комеморације неће бити и неће бити објављен дан сахране.

 


 

Pročitano 1743 puta Poslednji put izmenjeno четвртак, 12 децембар 2019 12:42