уторак, октобар 27, 2020

Pozovite nas: (018) 253-962

Svetski dan lutkarstva 21. mart

петак, 18 март 2016 00:00
“Dan onih koji bude decu u nama, dan svih onih koji vole lutkarstvo od srca.”

unimA

Povodom Svetskog dana lutkarstva, u ponedeljak, 21. marta, zajedno sa nama, učenici IV razreda Osnovne škola “Car Konstantin” će crtati i praviti lutke po motivima predstava sa našeg repertoara. Biće to radionica u kojoj se crta, boji, seče, lepi, sklapa, šije i pri tom - smeje i uživa. U isto vreme, učenici Osnovne škole “Ivo Andrić” će uživati u lutkarskim čarolijama naših glumaca i predivnoj bajci Šarla Peroa “Lepotica i zver.”

Lep običaj je i da nam svoje poruke za taj dan napišu osobe koje su svoj život posvetile lutkarstvu i lutkarskoj umetnosti. Uprava UNIME odlučila je da ponovno uputi svetu prekrasnu poruku nedavno preminulog naučnika, istraživača, pozorišnog kritičara, pisca i antropologa koji je posvetio život svetu lutkarstva - Henrika Jurkovskog, napisanu pre pet godina.

 

 Henrik Jurkovski

„Evo me ovde, u gradu Omsku u Zapadnom Sibiru. Ulazim u etnografski muzej i pogled mi odmah privuče veliki izložbeni orman u kojem su desetine malih kipova – idola ugrofinskih plemena, Menses i Chantes. Izgledaju kao da pozdravljaju svakog posetioca. Nagonski im uzvraćam pozdrav. Veličanstveni su. Predstavljaju preživeli trag duhovnosti generacija primitivnog čovečanstva. Oni i njihov zamišljeni svet u korenu su prvih oblika i slika tetra, i sakralnog i profanog. Umetničke zbirke prepune su idola i sakralnih malih kipova, koji malo-pomalo iščezavaju iz sećanja. No, u muzejima se nalaze i lutke koje čak i danas čuvaju otisak ruku svojih tvoraca i ljudi koji su njima upravljali. Drugim rečima, te su lutke zadržale tragove ljudske okretnosti, mašte i duhovnosti. Lutkarske zbirke postoje na svakom kontinentu i u gotovo svakoj zemlji i ponos su svojih kolekcionara. One predstavljaju važno mesto istraživanja, čuvaju temeljne uspomene i bitan su dokaz raznolikosti naše struke. Kao i mnoge druge ljudske delatnosti, umetnost je pod uticajem dveju tendencija: ujednačavanja i diferencijacije. Danas smo svedoci usporednog postojanja tih dveju tendencija u kulturnim delatnostima. Jasno zapažamo kako je lako putovati, avionom ili putem interneta. To umnožava broj kontakata koje uspostavljamo na raznim kongresima i festivalima, što dovodi do većeg ujednačavanja. Uskoro ćemo zaista živeti u Makluanovom globalnom selu.

To stanje ne znači da smo potpuno izgubili osećaj za kulturne razlike, nego da će odsada veći broj pozorišnih družina upotrebljavati sličan način izražavanja. Lutkarski stilovi kao što su ningyo joruri iz Japana i wayang iz Indonezije asimilirani su i u Evropi i u Americi. Istovremeno, skupine iz Azije i Afrike koriste evropske lutkarske tehnike.

Prijatelji mi kažu da, ako mladi japanski umetnik može postati virtuozni svirač Šopena, i Amerikanac može postati majstor jorurija ili majstor dalang koji izvodi wayang purwa. Složio bih se s njima pod uslovom da lutkar asimilira ne samo tehniku nego i kulturu povezanu s njom.

Mnogi se umetnici zadovoljavaju spoljnom lepotom lutke, ali to gledaocu pruža potencijal otkrivanja drugih oblika umetnosti. Na taj način lutka osvaja nove teritorije. Čak i unutar glumačkog pozorišta lutka je postala izvorom mnogih metafora.

Raširena prisutnost drevne slikovite lutke sada je povezana s pokretom u obrnutom razmeru s teritorijom koju je pre zauzimala. Razlog je prodor objekta i, u čak većim razmerima, svega povezanog s materijom. Kad se neki objekt, neka materija, animiraju, oni nam govore, zahtevajući svoje pravo na pozorišni život. Tako će odsada objekt zameniti slikovitu lutku, otvarajući umetniku put koji vodi u nov poetski jezik, u kreacije pune bogatih i dinamičnih slika.

Slike i metafore koje su nekad bile karakteristične za određenu vrstu lutke, razlikujući ih jedne od drugih, danas su postale izvor ekspresije za svakog pojedinog lutkara. Tako smo dobili nov jedinstven poetski jezik koji ne ovisi o generičkoj tradiciji nego o talentu umetnika i njegovoj individualnoj kreativnosti. Ujednačavanje sredstava ekspresije uzrok je diferencijaciji. Makluanovo globalno selo pretvorilo se u vlastiti antipod. Razni oblici izražavanja postali su instrumenti individualnog jezika koji uvek daje prednost originalnim rešenjima. Naravno, tradicija slikovite lutke nije nestala iz našeg vidokruga. Nadajmo se da će uvek ostati dragocena referentna tačka.“

PROGRAM

Ponedeljak, 21. mart

 

Likovno-lutkarska radionica „Lutka i dete – prijatelji”, 10.00

Predstava „Lepotica i zver “, 10.00 i 12.00

 

 

 

Pročitano 4731 puta Poslednji put izmenjeno петак, 18 март 2016 10:57
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

ФБ страница

 
 

Улогујте се на сајт

Присутни посетиоци

Ко је на мрежи: 90 гостију и нема пријављених чланова

Мејлинг листа

Пријавите се својим мејлом на насу мејлинг листу и редовно ће вам стизати вести о нашим представама, акцијама, дешавањима...