Чланак објављен у Народним новинама, 8.12.1951. године, стр.8
Историја луткарства у Нишу почиње 1951, када је извођењем комада "Друг за друга" Божане Беговић, у режији Вере Амар, почео рад Марионетске секције Пионирског дома "Станко Пауновић".
После седам година аматерског рада, 28 премијерних представа и стотине реприза, 23. јуна 1958, донета је одлуке о прерастању у професионалну установу – Дечје позориште, са луткарском и живом сценом, којим је руководио Јордан Пауновић, наставник музичког васпитања. У просторијама Дома омладине "Јосип Колумбо" изведене су прве професионалне представе са глумцима – професионалцима: "Златни петлић", Марије Кулунџић у режији Ивана Шнауца прва је професионална марионетска представа изведена у Нишу, док је прва премијера на такозваној живој сцени била "Чиполинове авантуре" Ђанија Радрија, у режији Душана Родића.
Пресељењем у наменску зграду, у којој се Позориште лутака налази и данас, на Дан ослобођења Ниша, 14. октобра 1977. године, створени су врхунски услови за рад. Сви облици уметничког изражавања долазе до још виших домета. Представе добијају у пуноћи, маштовитости и оригиналности. Примењују се различите луткарске технике: марионета, гињол, црни театар, театар сенки... Спремају се и комбиноване представе са живим глумцима на сцени, па и комплетне живе представе као вид делатности којим се желе придобити старији узрасти дечје публике. Све те, нимало лаке задатке остварује врло добра глумачко-аниматорска екипа. Временом устаљени глумачки ансамбл није више довољан сам себи. Осамдесетих година XX века долазе нови, млади уметници. На сцени настаје спој искуства и младости. Резултат – незаборавне представе: "Бела бајка", "Лабудово језеро", "Три прасета", "Мала Нушићијада", "Меда Рим-Чим-Чи", "Мудри Цига", "У лажи су кратке ноге", "Браћа Грим", "Вини Пу", "Циркус", "Чаробни клавир", "Паткица Жуткица", "Кир Јања", "Ђиља Петре", " Лепотица и звер", "Плава птица", "Оловка пише срцем", "Луткарска Библија", "Ждралово перје", "Бетмен и луткар", "Три прасета" (опет), "Велимир и Босиљка"...
И како каже Николина Георгиева, професорка и редитељка из Бугарске „свака нова генерација талентованих, професионално припремљених младих људи, својом упечатљивом изражајношћу доказује да на местима старих мајстора стоји достојна замена – гарант успешне будућности нишког Позоришта лутака. Генерације се мењају, али Позориште лутака остаје!“
Из књиге „Чаробњаци из Ниша“ Слободана Крстића
Отварање нове зграде Позоришта лутака Ниш, 1974. године