Чланак објављен у Народним новинама, 8.12.1951. године, стр.8

 

Историја луткарства у Нишу почиње 1951, када је извођењем комада "Друг за друга" Божане Беговић, у режији Вере Амар, почео рад Марионетске секције Пионирског дома "Станко Пауновић".

После седам година аматерског рада, 28 премијерних представа и стотине реприза, 23. јуна 1958, донета је одлуке о прерастању у професионалну установу – Дечје позориште, са луткарском и живом сценом, којим је руководио Јордан Пауновић, наставник музичког васпитања. У просторијама Дома омладине "Јосип Колумбо" изведене су прве професионалне представе са глумцима – професионалцима: "Златни петлић", Марије Кулунџић у режији Ивана Шнауца прва је професионална марионетска представа изведена у Нишу, док је прва премијера на такозваној живој сцени била "Чиполинове авантуре" Ђанија Радрија, у режији Душана Родића.

Zečija škola

Дечје позориште 1962. године прераста у Позориште лутака и исте године са представом "Со вреднија од злата" Бедриха Сватона, у режији Јордана Пауновића, наступа на првим Сусретима професионалних позоришта лутака Србије. Две године касније, домаћин је српским луткарима у Нишу, у новим просторијама у центру града. Први пут је позориште добило сопствену салу са 150 седишта, позорницом, добрим светлосним уређајима, малом ротацијом. Релативно задовољавајући услови, али само на почетку новог периода рада. На репертоару веома добри комади попут "Малог димничара", "Великог чаробњака", "Гуливера у земљи патуљака", "Гињола у невољи", "Ћире ИИИ", "Генералске опере", "Лоптице скочице", "Капетана Џона Пиплфокса", "Пеће и вука", "Карневала животиња", "Крилате краве", "Доживљаја мачка Тоше", "Зечије школе", "Бабароге", "Приче о тик-таку"... То је период изласка и на иностране сцене, првих награда, признања са сусрета и фестивала. Бавећи се претежно марионетама, глумачки ансамбл је достигао завидну вештину анимације и израза прилагођеног захтевима луткарске уметности и афинитетима дечје публике.

 

Пресељењем у наменску зграду, у којој се Позориште лутака налази и данас, на Дан ослобођења Ниша, 14. октобра 1977. године, створени су врхунски услови за рад. Сви облици уметничког изражавања долазе до још виших домета. Представе добијају у пуноћи, маштовитости и оригиналности. Примењују се различите луткарске технике: марионета, гињол, црни театар, театар сенки... Спремају се и комбиноване представе са живим глумцима на сцени, па и комплетне живе представе као вид делатности којим се желе придобити старији узрасти дечје публике. Све те, нимало лаке задатке остварује врло добра глумачко-аниматорска екипа. Временом устаљени глумачки ансамбл није више довољан сам себи. Осамдесетих година XX века долазе нови, млади уметници. На сцени настаје спој искуства и младости. Резултат – незаборавне представе: "Бела бајка", "Лабудово језеро", "Три прасета", "Мала Нушићијада", "Меда Рим-Чим-Чи", "Мудри Цига", "У лажи су кратке ноге", "Браћа Грим", "Вини Пу", "Циркус", "Чаробни клавир", "Паткица Жуткица", "Кир Јања", "Ђиља Петре", " Лепотица и звер", "Плава птица", "Оловка пише срцем", "Луткарска Библија", "Ждралово перје", "Бетмен и луткар", "Три прасета" (опет), "Велимир и Босиљка"... 

Гостовања у земљи и иностранству, наступи на фестивалима, награде, признања, од еснафских до друштвених. Позориште лутака почетком 2007. године добија и награду "11. јануар", за свеукупни рад у претходној 2006. години, највише признање града Ниша, које се додељује за изузетна достигнућа која чине допринос афирмацији града у привреди, друштвеним делатностима и другим областима. У међувремену, првих година XXИ века, пристиже нова, даровита генерација школованих луткара. Њих шесторо академска звања стекло је на софијском НАТФИС-у, Националној академији за филмску и позоришну уметност. Следе представе "Лепотица и звер", "Чаробњак из Оза", "Сенке у ноћи", "Ружно паче", "Цар жабац", "Царев заточник", "Свети Сава", "Моцарт", "Биберче", "Мала принцеза", "Могли", "Мали принц", "Радознало слонче", "Кнежеви снови", "Слике са изложбе"... Десетак година касније, Позоришту се, као хонорарни сарадници, придружују млади глумци, школовани на глумачким акдемијама у Србији и Бугарској који, очекивано, уливају нову енергију ансамблу.

Bela bajka 1978

И како каже Николина Георгиева, професорка и редитељка из Бугарске „свака нова генерација талентованих, професионално припремљених младих људи, својом упечатљивом изражајношћу доказује да на местима старих мајстора стоји достојна замена – гарант успешне будућности нишког Позоришта лутака. Генерације се мењају, али Позориште лутака остаје!“

                                                Из књиге „Чаробњаци из Ниша“ Слободана Крстића

 

Отварање нове зграде Позоришта лутака Ниш, 1974. године