Malopre ste nam se na kratko pridužili prilikom intervjua sa Ljubišom Bartonom. Imao je samo reči hvale za vas. Šta Vi nama možete reći o njemu?
- Mene je sram kad pričaju o meni lepo, mislim, nije to baš tako. On je bio dugo godina moj direktor, divan jedan čovek koji je brinuo o repertoaru. Ja sam retko hvalila ljude, uvek sam bila kritična i prema sebi i prema drugima. Ali on je divan direktor, divan čovek.
Inače, ova kuća je moj život, ja sam obožavala i obožavam pozorište lutaka. Iz ove kuće sam hranila decu i porodicu. Radila sam najdivniji posao na svetu. Bila sam počastvovana da radim takav posao, posao koji volim. Mislim da je to dar od Boga.
Kako ste počeli da radite u pozorištu?
- Radila sam u Narodnom pozorištu ’’Toša Jovanović’’ u Zrenjaninu. Na nagovor kolege tamošnjeg pozorišta, pristala sam da dođem u niško Pozorište lutaka kao mlada glumica. Ali, jedva. Znate, to su lutke, a ja sam bila mlada glumica željna afirmacije, spremala sam se za film, seriju. Pozorište lutaka je za mene bilo nešto ispod časti. Nisam ni znala šta je to, lutku nisam poznavala.
Imala sam kolegu sa klase koji je bio ovde u lutkarskom. Miodrag Rašić-Raša, koji je nažalost preminuo 15 dana nakon mog dolaska ovde. Ispostavilo se da sam morala da menjam njega i Milenu Sadžak, koja je bila na bolovanju i Desku Krstović koja je bila prvak drame. Tako da sam ja, tek došavši, morala da menjam tri prvaka. Ubacili su me u vatru, bila sam u panici.
Tada su se vodile marionete na koncima, što je najteža tehnika u pozorištu. Prepodne gledam kako kolege rade, pa dođem popodne i vežbam, vežbam, vežbam…
Šta vas je najviše privuklo kod lutkarstva?
Sam pogled na dečiju publiku i njihove osmehe. Na moje ’’Niko me ne voli’’ odgovaraju ’’Ja te volim’’, dele iskrene osmehe, pa čak i kada ja plačem, plače cela sala. Nema neiskrenosti sa decom. Kada im se ne sviđa predstava, odmah izlaze. Oni su najiskrenija publika.
Videvši sve to, ja sam ostala i nikada više nisam poželela da odem. Pozorište lutaka ostaje u mojoj duši, mislim da sam zbog toga i ostala ovako vedra, mladolika i presrećna.
Šta biste poručili mladim entuzijastima koji bi želeli da krenu da se bave lutkarstvom?
- Želim da vole! A sigurna sam da vole. Ko se opredeli da radi sa lutkom, nema povratka. Ovde preovladava ljubav prema deci, prema lutki i prema umetnosti. Samo to pobeđuje!
Ana Stojanović
Isidora Ćirić
Studentkinje II godine Filozofskog fakulteta
Departman za komunikologiju i novinarstvo
