Позориште лутака и Предшколска установа „Пчелица“ обновили су сарадњу чиме је отпочела својеврсна турнеја представе „Паткица Жуткица“ у свим вртићима у граду. У четвртак 14. новембра представа је изведена у вртићу „Славуј“ који је отворио врата Жуткици, а деци отворио сасвим нов ниво маште.
Верујем да не постоји Нишлија који није одгледао макар једно извођење ове култне луткарске представе. „Паткица Жуткица" је постала синоним за детињство, радост и наравно, нишко Позориште лутака. Стога ни мало не изненађује чињеница да је ова представа поново враћена на репертоар марта 2018. године. Ово је чак треће постављање представе која је своју прву премијеру имала давне 1961. године. Од тада се нешто променило, али слободно можемо рећи да је једна чињеница остала иста - дечија љубав према Жуткици.
Аљенка, Јеж, Лија, Дорофеј и наравно Паткица Жуткица су ликови који се не заборављају, ликови за које се навија, којима се помаже и који увек, али увек пробуде најлепша осећања како код мале деце тако и код нас мало старијих. Интерактивност представе даје још већи значај овој предивној причи о слози, другарству, салидарности и праведности. Дорофеј и Аљенка кроз целу представу траже помоћ деце, питају их за савет, а то нарочито оставља јак утисак на њих. Утолико је доживљај већи у оваквом извођењу јер деца нимало нису одвојена од сцене, све време су укључена у причу тако да не чуди што је најјачи утисак представе спашавања Жуткице, у коме су и они учествовали. Аљенка и Јеж траже њихову помоћ, уче их да пијучу и блеје, да певају и играју и тако сви заједно спасе малу Жуткицу. Поред малишана који су све време били опчињени луткама, глумцима и причом, исти израз лица увидела сам и код васпитачица и свих осталих одраслих који су гледали представу. Толика је моћ Паткице Жуткице. Опчинила је све који су били у просторији, сви су пробудили дете у себи и уживали као и при првом гледању, што је посебан подстрек дало и глумцима који своје задовољство нису могли да сакрију ни иза свих лутака.
Увек сложни, увек јаки..
Храбро напред идемо!
Само певај ква, ква, ква!
И у помоћ стижем ја.
Сада имам шта ми треба,
Доброг, храброг пријатеља.
Само пева ква, ква, ква!
И у помоћ стижем ја.


На крају сви уче ову песмицу и пратећу кореграфију, толико осмеха, толико радости и доброте у само пар минута певања и играња. То је сигурно био мој најјачи утисак ове лепе посете. Сигурна сам у још једну ствар, требало би ми, мало старија деца да учимо из оваквих представа уз песму и игру, јер на жалост умемо да занемаримо слогу, другарство, салидарност и праведност. А, не бисмо смели, никако не бисмо смели.
Марија Миленовић
Марија Миленовић је дипломирани комуниколог и студент мастер академских студија Правног факултета на стручној пракси у Позоришту лутака у оквиру четвртог циклуса програма студентске праксе „У-НИ пракса 2018“ који спроводе Град Ниш и Универзитет у Нишу.