Овај рођени Београђанин већ 20 година ради у Позоришту на Теразијама. Препун талента, харизме и позитивне енергије брзо је “покренуо” ову представу.

Искористили смо прилику да разговарамо са њим о самој представи, раду у позоришту, али и неким новим пројектима.

Шта сте помислили први пут када сте прочитали текст „Легенде о Месечевој Принцези“ ?

Небојша:Помислио сам да може да буде много занимљиво. Реч је о једној јапанској бајци и у мом делу посла, у покрету, може много да буде занимљиво зато што та је култура сама по себи фасцинантна. Ја говорим из аспекта покрета, уопште тај њихов мир и енергија коју преносе је фасцинантна тако да сам покрет може да буде доминантан у целој представи.

Шта нам можете рећи о представи?

Небојша:Глумци покретом морају да дочарају доста, зато што сценографија неће постојати. Где се налазимо, да ли је то Индија, да ли је то Јапан они преласком из сцене у сцену треба то да дочарају тако да деци буде јасно. Ипак је представа луткарског типа и за децу.

Више се ради на сценском покрету, на кретању, а не на плесу?

Небојша:Да. Више је сценски покрет, нема кореографије као плесне. Биће ту минијатура коју једна глумица отплеше, али углавном ће бити сценски покрет као такав - негде синхрон, негде не.

Да ли први пут радите у Позоришту лутака у Нишу?

Небојша: Не. Радио сам овде „Црвенкапу“, исто свој посао.

Како је прошла та сарадња?

Небојша:Дивна сарадња је била и први пут. Тада сам радио са овим људима, видео какви су, ко су и шта су и колико су способни, тако да сам ја одушевљен, а видим да су и они чим су ме звали да опет дођем.

Има ли разлике између глумаца за децу и драмских глумаца?

Небојша:Па, драмски глумци су драмски глумци и нема сад ту неке велике разлике. Моје мишљење је да су луткари много покретљивији, јер раде са луткама, стално су у покрету. Опет много је лакше што се тиче мог дела посла.

Радите ли иначе за децу?

Небојша:  Радим,  поред вечерњих представа које су за одрасле, радим и представе за децу. Сад сам урадио две представе у позоришту „Бошко Буха“ у Београду. То су „Робин Худ“ и „Оливер Твист“ које су одлично прошле.

Која публика Вам је изазовнија: деца или одрасли?

Небојша:Увек деца, наравно. И вечерње представе и оне за децу су изазов. Деца су много искренија публика и код деце видиш много искренију реакцију. Не видиш усиљену реакцију, јер детету ако се нешто свиђа свиђа му се, ако му се не свиђа не свиђа му се тако да то је најискреније могуће. А, код одраслих већ можеш да добијеш „честитам“, а уствари ти не мисли тако. То може да се деси чисто из неког поштовања посла.

Како Вам прија Ниш и сарадња са Позориштем лутака?

Небојша:Мени Ниш прија. Ја сам на Бубњу служио војску то ми је први долазак у град. Касније сам почео сарадњу са Народним позориштем. Тренутно су на репертоару моје две представе „Брод“ и „Цигани лете у небо“, а урадио сам око пет или шест представа. Драго ми је што се ове последње представе толико играју и што има публике. У Позоришту луатака ми је ово друга представа, надам се не и последња. Ја увек радо дођем у Ниш, ово ми је као други град.

Како сте се уклопили са ансамблом?

Небојша:Супер нам је на пробама. Мени је драго, због саме представе, што су људи вољни да одвоје више временаза позориште. Мени је проблем са временом пошто радим у позоришту, па уклапам свој репертоар са другим кућама, тако да обично дођем на три - четри дана, а онда  је одлично што одвоје више времена тих дана. Обично пробе трају три сата, а ми већ три дана радимо по шест сати.

Поред Београда и Ниша, има ли још неких места где радите?

Небојша:Има, ја сам радио доста и долазим до неког ауторског броја представа од 60. Радио сам и у Зрењанину, Крагујевцу, Новом Саду, сада путујем за Тиват где правим представу. Имам позив да идем за Бања Луку. Радно је, али и напорно јер се доста путује, а то није баш лагано пошто морам да чувам тело.

На чему тренутно радите?

Небојша:Недавно сам у Позоришту на Теразијама урадио представу „Инсиде Оут“ са шест жена на терапији и мушким балетом која је скроз добро прошла. Премијера је била пре десетак дана. Крајем месеца крећем да радим са Драганом Бјелогрлићем „Сенке над Балканом 2“, што ме посебно радује.

Који је следећи пројекат који бисте волели да радите?

Небојша:Ја бих волео да имам већи пројекат, као што се у Нишу десила представа, са доста укључених људи. Волео бих да имам професионалне и играче и певаче и да радим у домену мјузикла.

Где проналазите инспирацију?

Небојша:Свуда! Где год да се прошетам, шта год да урадим и да видим. Сценски покрет су све  свакодневне ствари, само што ја кроз то уносим и уметничке и техничке елементе које играчи изводе. У разним културама и на разним местима налазим инспирацију јер ми се свиђа та нека мешавина покрета, да се спајају ствари, а да то изгледа уметнички питко.