U  jutarnjim satima 13. maja ništa još nije nagoveštavalo nevreme koje će zadesiti Srbiju i region. Naš ansambl krenuo je na festival u Istočno Sarajevo radujući se susretu sa kolegama i sarajevskom publikom. U Višegradu nas je dočekala slaba kiša, ali nas nije sprečila da na pola sata obiđemo Andrić grad i čuvenu ćupriju na Drini. Kako smo se približavali Sarajevu, kiša je postajala sve jača i jača i više se nije zaustavila. Ni na minut.

Susret sa našim domaćinima Vitomirom Mitrićem, Aleksandrom Mitrić kao i kolegama iz Bugarske te večeri, odagnao je nezadovolјstvo koje je došlo sa kišom i hladnoćom.

Samim ulaskom u festivalski centar narednog jutra, zakoračili smo u svet bajki. U foajeu je bila postavlјen deo izložbe „Svetovi i junaci - srpsko pozorišno stvaralaštvo za decu “, autorke Ljilјane Dinić. Lutke, kostimi, skice, fotografije i rekviziti koji svedoče o lutkarskim i dramskim ostvarenjima inspirisanim književnošću za decu, bajkama i folklornim nasleđem celog sveta u poslednjih 50 godina, a izrađene su za scene lutkarskih pozorišta u Srbiji i Republici Srpskoj. Neprocenjivo kulturno blago pred nama. A deo tog blaga čine i lutke našeg pozorišta. Bili smo ponosni na činjenicu da je stvaralaštvo našeg pozorišta deo nacionalne i svetske lutkarske umetnosti i kulture.

To prepodne ulepšao nam je i kolega iz Moskve, Ruslan Volfson, svojom predstavom „Kolačić“, dokazavši da lutkarstvo ne poznaje jezičke barijere. Originalna postavka i neposredna igra doprle su ne samo do mališana, koji su srdačno pozdravili ruskog umetnika, već i do članova žirija, koji su mu i dodelili nagradu za najbolјu predstavu.

Usledila su divna predavanja prof. Bonje Lungova iz Bugarske  "Sistem improvizovane lutke - način razvoja specifične mašte" i dr. Konstantina Karakostova iz Bugarske "Očuvanje tradicije folklora u radu sa improvizovanim lutkama", koja su nas podstakla da razmišlјamo o nekim  novim pravcima u lutkarstvu. A to i jeste jedan od najvažnijih cilјeva festivala.

Polako se približavalo vreme i za naš nastup, a kiša je neumolјivo lila. S obzirom na to da u popodnevnim terminima nije bilo organizovanog dolaska škola, strahovali smo da li će neko po takvoj kiši uopšte izaći iz kuće, da li će uopšte biti publike. Ali strepnja je bila neopravdna. Sala puna, a na sceni  vrca od energije i razigranosti. Sve je bilo u pokretu i neprestanoj igri: glumci – lutke – rekvizita. Kosić Bosić, Breza-brezica, Livada, Potok-potočić, Lijan i pas Srki uspostavili su kontakt sa publikom slikovitom, duhovitom, poletnom i pre svega komunikativnom pozorišnom igrom. Dug, dug aplauz, osmesi, razdragana lica mališana bili su prva nagrada našem ansamblu. A druga, zvanična, usledila je dva dana kasnije, kada je žiri  dodelio nagradu za najbolјu animaciju našem Srđanu Milјkoviću za uloge Potoka-potočića i psa Srkija. U zvaničnom  obrazloženju navedeno je da su „ova dva elementa urađena na izuzetno invetivan način“.

Vešto rimovani i duhoviti monolozi i dijalozi, duhovite replike i događanja, ineresantna rešenja i pevlјivi songovi, dali su mogućnost lične kreativnosti na sceni i Aleksandri Pavlović, Mariji Cvetković i Davorinu Diniću. A oni su je iskoristili na najbolјi način.

Treći, poslednji dan našeg boravka u Istočniom Sarajevu obeležila je promocija knjige prof. dr Radoslava Lazića „Traktat o drami“, koja je predstavlјa ukupno svetsko kretanje u lutkarstvu, u trenutku kada lutkarstvo dostiže potpunu afirmaciju u domenu teatarske umetnosti. Profesor Lazić je deo svog izlaganja posvetio i  monografiji našeg pozorišta „Čarobnjaci iz Niša“ Slobodana Krstića, izdatoj 2008. godine povodom 50.godišnjice Pozorišta lutaka, istakavši da ona predstavlјa jedan od najznačajnijih dokumenata o srpskom lutkarstvu. Opet se javio onaj divan osećaj ponosa što pripadamo nečemu tako važnom.

Iako smo nameravali  da pogledamo i ostvarenja kolega iz Polјske i drugog pozorišta iz Rusije, sve teža i teža situacija u samom Sarajevu i celoj Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini zbog vremenskih nepogoda, kao i vesti o katastrofalnim poplavama u Srbiji i velikom broj zatvorenih putnih deonica, primorale su nas da na put krenemo što pre, kako bismo kroz najugroženija područja prošli u toku dana.

Nismo mogli ni da pretpostavimo na šta ćemo sve naići. Prizor poplavlјenog Sarajeva i  podivlјale Milјacke, zamenio je romanijski sneg. Kao usred januara. A kroz Srbiju smo prolazili pored nepreglednih prostranstva prekrivenih vodom, bujica, obrušenih puteva, poplavlјenih kuća i stambenih zgrada, potoplјenih vozila. Svuda oko nas bageri, buldožeri, spasilački timovi, čamci, policija koja preusmerava vozila na alternativne puteve, čak i helikopter... Radost koju smo osećali zbog uspešnog nastupa, novih saznanja, novih poznanstava i susreta sa dragim lјudima, potisnuli smo negde duboko, duboko. Nastupile su neverica i neopisiva tuga.

Iste noći, po dolasku, suočili smo se i sa direktnim posledicama koje je vremenska nepogoda ostavila na zgradi našeg pozorišta. Krov nije izdržao. Voda na samoj sceni, u sali, na sedištima, nakvašena scenska i svetlosna oprema primorali su nas da otkažemo sve predstave koje su tih dana bile na repertoaru, zbog čega se i ovim putem izvinjavamo svojoj publici.

Tako je, u senci strašne elementarne nepogode koja je zadesila i zemlјu naših domaćina i našu, završen još jedan lutkarski festival. Okupivši lutkarske grupe i pozorišta iz Španije, Rusije, Polјske, Republike Srpske i Srbije, stvorio je brojne mogućnosti za otkrivanje drugih kultura i saradnju umetnika. Opravdao je i premašio očekivanja, dosegao visok umetnički i produkcijski satandard, a predanost, volјa i pozitivna energija osećale su se na svakom koraku. Pred nama su nova pozorišna sezona, nove predstave, a sledeće godine ponovni susret. Do tada, sve što budemo radili biće, kako kažu kolege iz Sarajeva, „u ime lutkarstva“.