петак, јул 30, 2021

Pozovite nas: (018) 253-962

Svetski dan lutkarstva

субота, 21 март 2015 19:05
Lutkari širom sveta obeležavaju 21. mart kao svoj dan. Uobičajeno je da se UNIMA, Međunarodno udruženje lutkara tim povodom oglašava svojim i porukama istaknutih svetskih umetnika.

Ovogodišnju poruku napisao je Behroz Garibpour, čuveni iranski reditelj, pionir tradicionalnog iranskog lutkarstva, koga je anasambl našeg pozorišta imao čast da upozna na festivalu “Mobarak” u Teheranu 2004. godine.

Njegovu poruku prenosimo u celosti:

“Bilo mi je deset godina kad sam pogledao svoju prvu tradicionalnu lutkarsku predstavu. Bilo mi je deset godina kad sam se zaljubio u Mubaraka, i ljubav je trajala više od pola veka i još uvijek zaokuplja moje misli i čitavo biće.

Bilo mi je dvadeset godina kad sam, vođen tom ljubavlju, obišao svaku ulicu i kraj Teherana u potrazi za starim, umornim i istrošenim izvođačima kako bi ih vratio u život i umetničke krugove, u nadi da će se i ostali zaljubiti u moje idole.

U to vreme sam mislio da sam jedini takav zaljubljenik na svetu, ali uskoro sam shvatio da nisam pa sam proputovao svaki kutak sveta kako bih otkrio globalnu opčinjenost lutkarstvom, upoznajući ljubitelje lutkarskog pozorišta posvuda, u Italiji, Velikoj Britaniji, Indiji, Kini, Rusiji, SAD-u, Francuskoj, Nemačkoj i dalje.

Bio sam presrećan kad sam shvatio da ne samo da nisam sam već da sam samo jedan među milionima drugih koji vole lutkarstvo, a Mubarak je samo jedna od desetak lutaka koje vekovima pomoću komedije i sarkazma unose nadu i izazivaju osmehe na licima muškaraca, žena i dece, koji su prečesto obuzeti strahom i bolom u ovom svetu prepunom rata, siromaštva, nasilja i bede.

Međutim, nije mi dugo trebalo da shvatim kako moje kolege iz šire zajednice pozorišne  umetnosti s prezirom gledaju na lutkarstvo i smatraju sebe i svoj status suviše važnim za svet lutkarstva. Tada sam čvrsto odlučio braniti svoju ljubav, kao što bi ratnik branio blago i svoj život predao njemu i nepoznatom. U tom periodu sam počeo iskreno ceniti jezik lutkarstva, širok i duboko ukorenjen poput naše stoletne sposobnosti za radost i tugu, melanholiju i sreću. Shvatio sam da je svaka lutka simbolički prikaz sveta oko nas i odraz svakog čoveka koji je živeo pre nas.

Tada sam napokon shvatio zašto je Omar Khayyam, ugledni persijski filozof, matematičar i pesnik, poistovetio svet ljudi s lutkarskom predstavom u svom izvanrednom katrenu:

Mi smo lutke, a sudbina konce vuče 
Nije to metafora, već istina, čoveče
Na ovoj pozornici sudbina naše poteze odvuče
U škrinju nepostojanja jednog po jednog uvuče.

Iza sene zastora smo ti i ja
Ali dakle, počeo sam čvrsto verovati da možemo upotrebiti taj stogodišnji jezik lutkarstva kako bismo kritički doživeli svet oko sebe te na taj način privukli širu publiku da prisustvuje i zaljubi se u taj drevni oblik umetnosti. Kad zavesa padne, ti i ja ostaćemo magloviti.

Iz mojih putovanja, čitanja i razgovora s ljubiteljima lutkarskog pozorišta postalo mi je vrlo jasno da se značenje lutkarstva ogleda kroz raznolikost oblika i ukusa u glavama različitih izvođača u svim krajevima sveta, od Chikamatsua Monzaemona do izvođača u hramovima i sicilijanskih umetnika, mašte i jezika dalanga u Indoneziji te perspektive raznih reditelja i izvođača širom sveta.

Duboko sam uveren da je otkriće lutkarstva imalo jednak istorijski uticaj kao i otkriće točka, kao i da je jednako pomagalo smanjenju udaljenosti i komunikacijskog jaza među nama.

Verovatno je to zato što čak i duboko filozofska lutkarska predstava ima sposobnost da probudi element detinjstva u svesti publike, pomoću kog se oslobađa iluzija doba i vremena i otkriva svet mašte u kojem čak i predmeti od drveta i drugih neživih materijala oživljavaju.

Možda je najveća odgovornost svakog umetnika koji se bavi lutkarstvom,  nezavisno od njegovog jezika, državljanstva i porekla, da probudi to „dete“ u srcima miliona ljudskih bića koja su naš svet zagadila krvlju i nasiljem.

Lutkarstvo i mi, ljubitelji ove cenjene relikvije naših predaka, imamo odgovornost doprineti smanjenju zla i neprijateljstva u našoj ljudskoj porodici i  podsetiti ljude na detinjstvo, njegove radosti i prekrasne snove…

Danas je dan onih koji bude decu u nama, dan svih onih koji vole lutkarstvo od srca:
Srećan Svetski dan lutkarstva.”

 O autoru:

Behroz Garibpour rođen je u Sanandađu (centar Iranskog Kurdistana) 1950. godine. Aktivan je u pozorištu od svoje 14. godine. Studirao je u Iranu i Italiji. Aktivan je u raznim područjima, ali sva idu u istom pravcu: širenje kulturnog prostora u Iranu.

Osnivač je stalnog Dečijeg pozorišta (Pozorišni centar i Lutkarsko pozorište za decu i mlade).  Pretvorio je klanicu u Teheranu u Bahman kulturni centar, bivše sedište vojske u Forum iranskih umetnika, bivšu radionicu u stalnu Kuću opere marioneta - Ferdowsi centar i bivšu kuću jednog od poznatih glumaca Entezamija u Pozorišni muzej.

Behroz Garibpour se posle više od četiri decenije umetničkog života i različitih nacionalnih i internacionalnih pozicija, internacionalne nagrade i mnogobrojnih režija velikih pozorišnih grupa, opet fokusirao na lutkarsko pozorište veoma ozbiljno i osnovao je najveću lutkarsku pozorišnu grupu, Lutkarsko pozorište "Aran" i paralelno sa tim kreirao Nacionalnu operu baziranu na iranskoj muzici.

Pročitano 5529 puta Poslednji put izmenjeno субота, 21 март 2015 19:07
Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar

ФБ страница

 
 

Улогујте се на сајт

Присутни посетиоци

Ко је на мрежи: 88 гостију и нема пријављених чланова

Мејлинг листа

Пријавите се својим мејлом на насу мејлинг листу и редовно ће вам стизати вести о нашим представама, акцијама, дешавањима...