Već nekoliko minuta nakon početka, nakon prve “figure”, “lutke, “kreacije”, “umetničke instalacije”, “žive slike” - prvi aplauz i prvo “Bravo!”… zatim tajac, apsolutna tišina, iščekivanje, do sledeće i opet aplauz... tajac... aplauz, tajac… do ovacija na samom kraju.
Ne znamo da li su glumce aplauzi dekoncentrisali u toku izvođenja ili podsticali, ali kada su im se malo kasnije slegli utisci, ne mogu poreći da ih je preplavilo zadovoljstvo zbog onog što je njihova igra izazvala - izraze iskrenog oduševljenja gledalaca. Doprli su te večeri do svakog srca.
Na konferenciji za novinare koja je prethodila premijeri i reditelj i glumci podvukli su zahtevnost i težinu predstave, istakli koliko je bila važna fizička kondicija i mentalna spremnost, da se uhvate u koštac sa rizicima i izazovima koje predstava nosi, da bi postigli maksimalnu pojedinačnu koncentraciju i savršenu uigranost. Ali svakodnevne probe, u neklimatizovanoj sali našeg pozorišta koje su ponekad trajale i po deset sati, izrodile su još jednu divnu predstavu koja će, ne sumnjamo, tek osvajati srca i mamiti aplauze i ovacije, kako niške tako i festivalske publike.
A za publiku su maštali i maštaće Davorin Dinić, Mirjana Đorđević, Mladen Milojković, Tatjana Milenković, Srđan Miljković, Stefan Mladenović, Aleksandra Pavlović, Biljana Radenković, Nataša Ristić i Marija Cvetković.
Posle premijere, kao što to „pozorišni red“ nalaže, nazdravili smo novoj sezoni, ovoj i drugim novim predstavama, festivalima i svim izazovima koji su pred nama. Srećno nam bilo!
O predstavi
„More mašte“ je muzički spektakl sa improvizovanim lutkama koji su osmislili profesor Bonjo Lungov i docent doktor Konstantin Karakostov, sa sofijske Nacionalne akademije za filmsku i pozorišnu umetnost.
Po rečima profesora Lungova, predstava prati savremene tendencije u lutkarstvu, trendove 21. veka. Njena specifičnost je u tome što klasičnih lutaka nema, već ih glumci formiraju svojim telima i neobičnim scenskim elementima u toku izvođenja predstave. Još jednu specifičnost predstavlja spoj klasične muzike i folklora, a obrada muzičkih numera, bila je zadatak Konstantina Karakostova, koga je posebno nadahnula naša komozicija „Niška Banja“.
Rekli su o predstavi
„Predstava je vrlo emotivna. Plakala sam kada sam je prvi put videla u toku probe u potpunom mraku, do tada sam je gledala po svetlosti i bez obzira bila oduševljena. Uloženo je mnogo truda i rada i vredelo je, jer sada imamo sve tehnike koje obuhvata jedan moderni teatar. Mnogo smo naučili od profesora i Konstantina.“ (Ivana Savić, direktorka)
„Izazov je bio i nama i glumcima, ali je rađena sa mnogo duše. Verujem da će publiku izazivati da usmeri sve veću pažnju na to šta sve može da se desi sa lutkama koje nastaju pred njihovim očima.“ (Bonjo Lungov, reditelj)
„Ovu predstavu doživljavam kao drugi diplomski. Podseća nas, glumce i glumice, da je predstava kolektivni čin i to mnogo godina nakon akademije. Ovo je pravo osveženje.“ (Nataša Ristić, glumica)
„Čini mi se kao da smo sarađivali i pre. Svi smo jedna celina, to će i publika videti. Bukvalno delamoi dišemo zajedno, sve ide na ritam, osećaj. Prezadovoljan sam.“ (Stefan Mladenović, glumac)
„More mašte“ i „Mogli“
Ove dve predstave povezuje autorski tim Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov, koji je pre osam godina u Pozorištu lutaka postavio predstavu „Mogli“, koja je i danas na redovnom repertoaru. To je bila diplomska predstava šestoro glumaca, Davorina Dinića, Biljane Radenković, Nataše Ristić, Srđana Miljkovića, Dejana Gocića i Marije Cvetković, koji su bili u klasi profesora Lungova na Nacionalnoj akademiji za flimsku i pozorišnu umetnost, na odseku za lutkarstvo u Sofiji.
