Sa nama su bili Mija, Luka, Matea, Mihailo, Dimitrije, Natalija, Sofija, Jana, Lara, Anja, Anastasija, Iva, Nađa, Marko, Novak, Danica, Janko, Pavle i Ana. Njihovu početnu uzdržanost, možda i sramežljivost ubrzo je nadvladala radoznalost. Podstaknuti našim pitanjima upućenim njima, usledila je bujica njihovih. Kako glumci znaju gde treba da stanu kada je na sceni mrak, kao menjaju boju glasa, koliko traje priprema predstave, da li imaju tremu, kako je savladavaju, kada su znali da će postati glumci, šta radi reditelj, kostomograf, scenograf, koje škole treba da završe, ko rukuje scenografijom u toku predstave, šta rade dekorateri, rekviziteri, koliko vremena treba da se napravi jedna lutka i još mnogo drugih kako, kada, koliko.. A možda najvažnije što su čuli toga dana je da lutkarstvo, kao i druge umetnosti, ne poznaje granice. Fizičke, vremenske, jezičke, pa ni one u godinama. Da ono nije umetnost samo za malene i da niko nije isuviše veliki za lutkarsko pozorište.

Ovim razgovorom samo im smo otškrinuli vrata magičnog sveta pozorišta. A toliko toga treba još da se kaže...

Dragi mladi ambasadori, dragi osnovci, srednjoškolci, studenti, pozivamo vas da prvo pogledate naše predstave, a potom da razgovaramo i razmenimo utiske, znanja i iskustva. Želimo da vam omogućimo da spoznate svet umetnosti, da razvijete umetnički senzibilitet i sklonosti, svoju kreativnost, da steknete sposobnost za prepoznavanje pravih kvaliteta. Ukratko: da se upoznamo, družimo, učimo, otkrivamo, zabavljamo i uživamo. Bez obzira koliko godina imate. Dobro nam došli!