Već dvadeset godina njih trojica i ništa manje čuveni Vuk, plene pažnju malenih i velikih gledalaca. Priča o drugarstvu, ljubavi i zajedništvu, aktuelna je danas kao i nekada.

Prvi put su „Tri praseta“ zaigrala na sceni Pozorišta lutaka 1982. godine, u režiji Borislava Mrkšića, a 1988. godine rimejk, koji je na repertoaru, postavio je Zoran Lozančić.

U monografiji Pozorišta lutaka „Čarobnjaci iz Niša“, autor Slobodan Krstić napisao je: „Nakon ponovnog stavljanja na repertoar ove Andersenove bajke, mnogi su bili skloni verovanju da će rimejk predstave, koja se više od deceniju igra u ovoj kući, biti na dobrom standardnom nivou i ništa više. Svi koji su tako mislili, grdno su se prevarili, jer je Zoran Lozančić publici priuštio vrhunsko zadovoljstvo. „Tri paseta“ su, u stvari, visoko estetizovana predstava, pre svega zahvaljujući jasnom, preciznom, nekonvencionalnom rediteljskom rukopisu, ali isto tako, i zbog sjajne scenografije, prekrasnih lutaka, kostima, mudrih i raspevanih songova i muzike, koja nije potpora, već neizostavni deo predstave.“

Scenografiju je radio Nenad Živadinović, lutke Boris Čerškov, kostime Aleksandar Pavičević, muziku Borivoje Mladenović, a tekstove sonogova Božidar Milivojević. Uloge tumače Svetlana Ceca Mihajlović, Tatjana Milenković, Slobodan Miljković i Dejan Gocić, kojije zamenio kolegu Ivana Đorđevića.

Predstava „Tri praseta“ otvorila je vrata mnogih revijalnih i takmičarskih festivala u zemlji i inostranstvu i osvojila 6 nagrada, od čega dve za scenografiju, tri glumačke i jednu za specijalne efekte. A songove o Mucku, Gucku i Bucku uvek pevaju zajedno i glumci i deca i roditelji“

 „Mi smo jaki, mi smo čvrsti,
Jer smo složni kao prsti.

Jedan za sve, za jednog svi
Takvi smo mi - neuništivi.“