Galerija Niškog kulturnog centra “Mija Stanimirović” je u petak imala jednu nesvakidašnju izložbu lutaka koja je bila nalik filmu “Noć u Muzeju”. Sećanjima iz detinjstva oživljavala je divne osećaje i uspomene na likove iz priča i bajki, koje smo kao deca, najsjajnije sa vatrom u očima voleli. Baš ta vatra nam je omogućila da tokom ove večeri prizovemo decu u nama i upoznamo ih još jednom sa njihovim herojima.
Lutke koje ožive svaki put kada se nalaze na sceni dobiju karakter, pokrete, osećaje i priču, pomoću talentovanih glumaca, sada su stajale mirno, tokom ove večeri, uživajući u divljenju koje je bilo usmereno ka njima u skoro pa svečanoj situaciji, pričale sa nama pomoću nostalgije i svega onog što su one oduvek bile i predstavljale. Stajale su mirno, potpuno svesne sebe i misli koje one donose. Sve se osećalo na umetnost. Ukoliko ste se ikada pitali kako zaista izgleda umetnost, ovo veče, ova izložba je bila baš to, predstavljanje umetnosti.
Trud koji je uložen u kreiranje ovih lutaka i kostima bio je vidljiv pri prvom koraku u prostoriju Kulturnog centra. Živopisno sa detaljističkim pristupom i talentovanom rukom stvaralaca, lutke su bile oživljavane i živele su prkoseći vremenu. Naravno dah pokreta i vrcavost se pojavljivala kada su se i one pojavljivale na sceni. Njihovo lice je govorilo, govorilo toliko jako da i bez ijednog zvuka i pokreta, one su stajale tu nepomične, na izložbi u čast njima i tako su nam lepo pričale. Kostimi su bili svet za sebe, potpuno slobodno i u skladu sa celinom oni su egzistirali u našem svetu, svetu bajki i svetu umetnosti, svi ti svetovi su njima potpuno odgovarali odnosno pristajali. Dijapazon boja, savršeno usklađenih, pravljenih tako da oslikaju karakter lika, obojeni tako da usklađenom lepezom i pažljivo odabranim nijansama prikažu suštinku podelu likova na iskonsko dobro i iskonsko zlo. Vreme je za ove divne kostime bilo samo koncept, jednostavno nije postojalo jer su oni bili van vremena u svetu umetnosti, obitavale i lepršale, zračile i pričale sa nama, sa publikom, odnosno bolje rečeno recipijentima, jer smo mi bili svedoci umetnosti.
Moda je prolazna u odnosu na sve što nam je te večeri bilo prikazano. Revija kostima i lutaka postojala je i izvan situacije u kojoj se nalazi. Kostimi su prošli mnoge mesece, godine, decenije, a da je njihova glavna poruka, lepota i suština ostala ista.
Izložba lutaka, kostima, maski i plakata povodom proslave 60 godina profesionalnog stvaralaštva Pozorišta lutaka u Nišu, prikazala nam je pravu vrednost umetnosti i uzvišenih osećaja. Galerija Niškog kulturnog centra, bilo je mesto gde smo pričali sa nepokretnim ali itekako živim stvarima. Pričali pomoću osećaja i sećanja iz detinjstva. Deca u nama bila su presrećna i to se videlo. Srećna jer su lutke itekako bile žive.
Teodora Stevanović
Cveta Borić
Vukašin Đorđević
Dunja Živić
