Osmisliti i ideju pretočiti u reči i brojeve, objasniti zašto baš ona zavređuje finansijsku pomoć donatora, obrazložiti, razložiti, isplanirati, predvideti šta će biti za X meseci unapred (u našoj nesigurnoj tržnišnoj i svakoj drugoj svakodnevici)... učiniti da vaš predlog projekta bude bolji od ko zna koliko pristiglih je vrlo ozbiljan zadatak. U ovom slučaju smo imali i podršku naših sugrađana, kolega, saradnika i ličnih prijatelja zaposelnih u pozorištu, koji su svojim glasovima u on-line kampanji podržali projekat “Pozornica – srce pozorišta”. Još jednom – HVALA SVIMA! 

Da ste mogli videti našu radost kada se ime Pozorišta lutaka našlo među odobrenim projektima. Ushićenje, ponos, sreća. Uspeli smo da izađemo iz okvira pozicije “tekuće održavanje”. Uspeli smo u nameri da posle mnogo, mnogo godina uradimo nešto veliko i značajno.

Početnu radost zamenili su meseci administrativnih poslova: pozivi za javne nabavke, konkursna dokumentacija, rokovi ovi za ovo, rok za ono, ima ponuđača, nema ponuđača, povlačenje poziva, novi pozivi, novi rokovi, ugovori, porudžbine, isporuke, carine... Ko zna koliko dopisa, mejlova, telefonskih razgovora. Naporno je i nabrojati sve.

I konačano, stižu naručeni materijali, novi baletski pod i materijal za zavese. Čestitamo našoj Goci, hrabroj krojačici (svaka sličnost sa Hrabrim krojačem je namerna) koja se uhvatila u koštac sa STO TRIDESET metara teškog pliša. Tih sto trideset metara, prošlo je kroz njene ruke, makaze i šivaću mašinu. To je za divljenje. Sašila je Goca za petnaest godina u pozorištu stotine kostima, za prinčeve, princeze, devojčice, dečake, mornare, vile, gusare, ali ovako veliku i raskošnu haljinu još nije. Do sada.

Kolegama iz tehnike pripala je završnica, da ukroje baletski pod, demontiraju staru i postave novu zavesu. Bila je to prava radna akcija, u šta će vas uveriti i fotografije.

Kada je sve došlo na svoje mesto, uvideli smo da je vredelo raditi devet meseci. A radili smo zdušno i složno. Jer drugačije i ne može. I treba da budemo ponsoni - nastalo je nešto lepo, vredno, što će služiti generacijama umetnika i gledalaca. Nešto što daje nadu da se čak i u ovako teškim vremenima može napravi iskorak u budućnost.

Zbog svega što je iza nas, želeli smo da radost zbog uspešno završenog posla proslavimo i podelimo sa vama. U tome nam je pomogla Alisa, koja se juče našla ne samo u zemlji čuda, već i na novoj, obnovljenoj sceni. Nova zavesa se podigla prvi put baš pred njom.

A kada bi stara zavesa i pod mogli da govore, govorili bi o stotinama premijernih predstava i hiljadama repriznih, generacijama mališana i njohvim aplauzima za koje ne postoji merna jedinica. Koliko velikih glumačkih imena je prošlo tim “daskama koje život znače” i sa nestrpljenjem čekalo da se zavesa podigne.  Koliko divnih predstava su nastale na njima i iza nje.

Verujemo da će jednoga dana i nova zavesa i novi pod imati takve uspomene.