Nedavno inaguirasni članovi četvrte generacije mladih ambasadora, učenici niških osnovnih škola, u nedelju su postetili Pozorište lutaka. Nakon predstave „Čudesna družina jedne stonoge“, zavirili su „malo iza scene“, razgovarali sa krojačicom Gocom, rekviziterom Otovićem i naravno - glumcima.

Najmanje cenimo ono što najviše imamo. Dobro je da svaki čovek bar nakratko izgubi sve ono na šta ne obraća dovoljno pažnje, tek da to počne ceniti. Ovome me život naučio tek sada kada sam se iz voljenog grada na jugu rodne zemlje, otisnuo severno izvan njenih granica na željene studije. Promenivši perspektivu osvestio sam sopstvenu ljubav prema Nišu, ne znajući pre, da je ona zapravo ovolika kolika jeste. Stoga ću svoju pismenu zahvalnicu mom dragom Pozorištu lutaka iz Niša nasloviti sa Ponosan na svoj grad! Ili ,,Ko na brdo ak' i malo stoji, Više vidi no onaj pod brdom!"

Pre 14 godina, Tatjana Milenković i Dejan Gocić odigrali su premijerno predstavu bugarske rediteljke Bianke Benkovske “Priču o vodi”. Hiljade maliašana je tokom desetak godina, gledajući predstavu prvi put čulo ili se podsetilo šta je to voda, koliko je ona važna za život i opstanak celokupnog živog sveta, kako ona kruži prirodom... Potom, nekoliko godina predstava nije izvođena, da bi se u četvrtak, 13 septembra, vratila na repertoar, u nešto izmenjenom sastavu. Nov život ove predstave otpočeli su Dejan Gocić i Toma Bibić.

Goste iz dalekog Japana dočekali smo sa malom zebnjom. Znali smo dosta toga o teatru “Dora”, njihovoj balkanskoj turneji, predstavi "Woven/Ayanasu", jer su se za to zdušno pobrinule Diana Kržanić Tepavac i Jovana Savić iz srpskog ASITEŽ centra, organizatorke i izvršne producentkinje njihove balkanske turneje.