Хајди, дете које инстинктивно припада природи и слободи, бива истргнута из планинског света и пребачена у град у коме правила замењују осећања. Кроз сусрете са становницима оба света, она покушава да сачува унутрашњи ритам и право на игру, тишину и дисање. Град је мења, али је не ломи – док њена једноставна присутност полако разоткрива празнину света одраслих. Повратак у планину није бекство, већ избор: повратак простору у коме дете може да остане дете.