Вјера Видов

Вјера Видов (Задар, Хрватска, 1972) ради као глумица–луткарица од 1994. године у Казалишту лутака Задар. Од 1996. до 1999. године завршава физички театар, развој глумачких техника и школу невербалног театра у Хрватској, Румунији и Немачкој.

Након редитељског првенца, интердисциплинарног пројекта „Деципула”, као аутор и редитељ потписује и позоришне представе „Божић малог патка”, „Сан”, „Божићно дрвце”, „Ана и она”, „Дечак и Месец”, „Бајка о рибару и рибици’’, „Чудновате згоде шегрта Хлапића”, „Новогодишње дрвце”, „Каштанка” (режија у копродукцији Казалишта лутака Задар и Казалишта Вировитица и режија у Каргану са тамошњим ансамблом), „Знаш ли звиждати Јохана”, „Ја имам лутку у ормару” и драмско–луткарску поему „У кажњеничкој колонији”. Коауторка је представе „Поноћна игра”, а потписује и сурежију представе „Влак у снијегу”.

Једна је од оснивачица драмско–луткарске радионице „Донатолина” покренуте у матичној кући 2013. године. Такође, остварила је међународну сарадњу „Тигар театра” (са којим дуже време сарађује) и Компаније „МА” из Токија у представи „Stopping Rocekts” у којој учествују уметници из Хрватске и Јапана, која је премијерно изведена у Токију.

Добитница је бројних глумачких награда, као и награда за режију. Добитница је награде за најбољу анимацију на СЛУК–у и Награде дечјег жирија за најбољу представу Међународног луткарског фестивала ЛУТКЕ у Љубљани за представу „Колико је дуга једна прича”, награде за најбољу женску улогу на СЛУК–у за представу „Микеланђело Буанароти” и награде за најбољу улогу на фестивалу АСИТЕЖ у Чаковцу у представи „Јуха од бундеве”. За исту улогу номинована је и за Награду хрватског глумишта. Такође, на Међународном фестивалу казалишта лутака ПИФ, награђена је, скупа са колегом Домиником Каракашићем, наградом за анимацију сенки у представи „Јаков неустрашиви”.

Њена представа „Каштанка” је изведена на 26 фестивала и награђена са 35 награда, а номинована је и за Награду хрватског глумишта 2018. године, док је представа „Дечак и Месец” освајла награде за најбољу режију на Интернационалном луткарском фестивалу „Лут фест” у Источном Сарајеву, као и награду за најбољу режију и представу у целини на V Зимском позоришном фестивалу у Алексинцу (Србија). Такође осваја награду за редитељску поетику на Дечијем фестивалу „ЗајеЧАР.”

 

Софија Лучић

Софија Лучић (Вршац, Србија, 1987) костимографкиња, сценографкиња и графичка дизајнерка, студије архитектуре за ентеријер и унутрашњи дизајн завршила је на Факлутету за уметност и дизајн у Београду.

Сценографијом и костимографијом бави се од 2009. године. За 13 година рада у позоришту остварила се у 53 пројеката као сценограф и у 37 представа као костимограф. У сталном ангажману је Народног позоришта „Стерија” од 2012. године, а сарађује са позориштима широм Србије, региона и иностранства. Била је уметничка сарадница Позоришта лутака „Пинокио” (Београд), Позоришта на Теразијама (Београд), Позоришта лутака (Ниш), Народног позоришта Републике Српске (Бања Лука)…

Учествовала је у међународном пројекту „Ја нисам Антигона” у копродукцији Народног позоришта „Стерија” и холандског Фринџ фестивала, као аутор комплетног визуелног идентитета пројекта, а била је и део молдавско–румунског пројекта „Америка од куће”, где је била одговорна за тотал дизајн, обликовање и креирање принципијалног решења, трансформишући идеју у опипљив производ и искуство.

За свој рад вишеструко је награђивана, а посебно издваја награду „Аидин маслачак” за костим на Осмом фестивалу дјечје умјетности ФЕДУ у Сарајеву 2022. године. Учесница је више групних изложби.

Сарадница је ауторског тима сталне природњачке поставке Градског музеја у Вршцу „Апотека на степеницама” и ликовна сарадница сталне поставке Вршачког замка „Живот у утврђењу у средњевековном Банату” (Градски музеј Вршац, 2023).

Бави се и графичким дизајном и ликовна је уредница Прве монографије о вршачком глумцу – Иван Вуков у издању Народног позоришта „Стерија”. Ради и на ликовном решењу и графичком уређењу књиге „Монографија – 80 година Народног позоришта Стерија у Вршцу”, чије се прво штампано издање очекује до краја године.

Увек је у потрази за новим изазовима и креативним загонеткама у које може да имплементира своје професионалне вештине и стечено искуство као и да стекне нова знања и лично се усаврши.

 

Витомир Митрић

Витомир Митрић (Србац, Република Српска – Босна и Херцеговина, 1955) позоришни и филмски редитељ. Школовање и студије завршио је у Сарајеву и Новом Саду, где је стекао звање позоришног редитеља. Кроз алтернативну академију оспособљен је за вођење радионица форум театра и драма у образовању.

Као позоришни редитељ, поставио ауторске пројекте: 18 представа за децу (драмске и луткарске), 10 представа за одрасле, режирао око 80 академија и музичко сценских програма. У педагошком позоришном раду као водитељ
психо–драмских радионица од 1997. године реализовао око 20 пројеката са мешовитим групама деце, особама са потешкоћама у развоју у Источном Сарајеву, Бања Луци, Требињу и Горажду. У оквиру радионица Театра потлачених – форум представе, реализовао 45 петодневних радионица и презентација у Федерацији БиХ и Републици Српској, Србији и Словенији.

Био је члан стручног жирија 12 година на Фестивалу малих сцена и монодраме Српске, Интернационалног фестивала „Интеруалка” Украјина, Фестивала једног глумца Источно Сарајево, Омладинског фестивала Републике Српске, Фестивала дјечијег стваралаштва Републике Српске, Фестивала „Лутке и људи”, Лобња (Москва, Русија).

Оснивач је Театра „Сцена за дјецу” 1993. године, која наставља рад у Форум театру, кога оснива 2000. годинe у оквиру кога се реализују: Међународни фестивал професионалних луткарских позоришта за дјецу „Лут фест”, Међународна књижевна манифестација „Фестивал поезије за дјецу и младе” од 2002. године, манифестације „Поетски дани Даре Секулић” од 2022. године. Оснивач је и Међународног филмског фестивала „Први кадар” од 2007. године.

Режирао је десет документарних филмова, четири анимирана филма, телевизијске серијале и емисије.

Обавља функцију селектора Међународног фестивала професионалних луткарских позоришта за дјецу „Лут фест” Источно Сарајево.