Свевремени и савремени јунаци култног романа „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића оживели су на сцени Позоришта лутака Ниш. Као ретко које позориште у Србији показали смо изванредну храброст у исцртавању тананих нијанси емоција трагичних јунака наше прошлости. Поносни јер нашу културу чинимо квалитетнијом у естетском и сваком другом смислу.

Режију потписује Стеван Бодрожа,  драматизацију Марија Стојановић. За сценографију и костим су биле задужене Тања Жиропађа и Татјана Ружић, дизајн светла радила је такође Тања Жиропађа, а сценски покрет Миодраг Крчмарик. Лектор је била Наташа Илић.

Улоге тумаче: Јован Живковић (к.г.), Лазар Николић (к.г.), Александра Павловић, Јелена Ђорђевић, Андрија Митић (к.г.), Слободан Миљковић, Даворин Динић и Срђан Миљковић.

Постављањем ове представе на редован репертоар, Позориште лутака поново покреће вечерњу сцену намењену ученицима виших разреда основних школа, средњих школа и старијој публици. У оквиру вечерње сцене раније су извођене представе „Поп Ћира и поп Спира“, „Дванаесто море“ и „Бајка о Ноћурку и Даници“.

Реч редитеља:

Роман „Кад су цветале тикве“ Драгослава Михаиловића део је нашег колективног несвесног. Разлог за то је потресни крик против насиља и мржње, који ово дело носи дубоко уткано у себи. Испод судбина мангупа са обода града, испод призора у којима се жене користекао објекти и о њима као објектима прича, испод слика страшне агресије кроз коју људске судбине добијају неумитни правац, увек се налазио моћан Михаиловићев црноталасни приказ кородирајућег утицаја насиља на људске животе и порука како је насиље праг који ако се пређе довољан број пута постаје стаза без повратка.

 

Зато смо и изабрали да поставимо ово дело на вечерњој сцени Позоришта лутака Ниш, сцени која пре свега жели да се обраћа младој публици из средњих школа, публици у чијим школским курикулумима овај роман и јесте лектира, и публици која, у тренутку када се трансформише из деце у одрасле људе треба да чује и разуме потресно Михаиловићево понирање у само срце истине о насиљу. Оно је слабост, оно је одсуство љубави, оно је често плод сиромаштва и социјалне обесправљености, оно је често плод политичког притиска, али је увек оно што разара живот укидајући једну од основних карактерних црта здравог човека емпатију.“

Стеван Бодрожа