Svevremeni i savremeni junaci kultnog romana „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića oživeli su na sceni Pozorišta lutaka Niš. Kao retko koje pozorište u Srbiji pokazali smo izvanrednu hrabrost u iscrtavanju tananih nijansi emocija tragičnih junaka naše prošlosti. Ponosni jer našu kulturu činimo kvalitetnijom u estetskom i svakom drugom smislu.

Režiju potpisuje Stevan Bodroža,  dramatizaciju Marija Stojanović. Za scenografiju i kostim su bile zadužene Tanja Žiropađa i Tatjana Ružić, dizajn svetla radila je takođe Tanja Žiropađa, a scenski pokret Miodrag Krčmarik. Lektor je bila Nataša Ilić.

Uloge tumače: Jovan Živković (k.g.), Lazar Nikolić (k.g.), Aleksandra Pavlović, Jelena Đorđević, Andrija Mitić (k.g.), Slobodan Miljković, Davorin Dinić i Srđan Miljković.

Postavljanjem ove predstave na redovan repertoar, Pozorište lutaka ponovo pokreće večernju scenu namenjenu učenicima viših razreda osnovnih škola, srednjih škola i starijoj publici. U okviru večernje scene ranije su izvođene predstave „Pop Ćira i pop Spira“, „Dvanaesto more“ i „Bajka o Noćurku i Danici“.

Reč reditelja:

Roman „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića deo je našeg kolektivnog nesvesnog. Razlog za to je potresni krik protiv nasilja i mržnje, koji ovo delo nosi duboko utkano u sebi. Ispod sudbina mangupa sa oboda grada, ispod prizora u kojima se žene koristekao objekti i o njima kao objektima priča, ispod slika strašne agresije kroz koju ljudske sudbine dobijaju neumitni pravac, uvek se nalazio moćan Mihailovićev crnotalasni prikaz korodirajućeg uticaja nasilja na ljudske živote i poruka kako je nasilje prag koji ako se pređe dovoljan broj puta postaje staza bez povratka.

 

Zato smo i izabrali da postavimo ovo delo na večernjoj sceni Pozorišta lutaka Niš, sceni koja pre svega želi da se obraća mladoj publici iz srednjih škola, publici u čijim školskim kurikulumima ovaj roman i jeste lektira, i publici koja, u trenutku kada se transformiše iz dece u odrasle ljude treba da čuje i razume potresno Mihailovićevo poniranje u samo srce istine o nasilju. Ono je slabost, ono je odsustvo ljubavi, ono je često plod siromaštva i socijalne obespravljenosti, ono je često plod političkog pritiska, ali je uvek ono što razara život ukidajući jednu od osnovnih karakternih crta zdravog čoveka empatiju.“

Stevan Bodroža