Hajdi, dete koje instinktivno pripada prirodi i slobodi, biva istrgnuta iz planinskog sveta i prebačena u grad u kome pravila zamenjuju osećanja. Kroz susrete sa stanovnicima oba sveta, ona pokušava da sačuva unutrašnji ritam i pravo na igru, tišinu i disanje. Grad je menja, ali je ne lomi – dok njena jednostavna prisutnost polako razotkriva prazninu sveta odraslih. Povratak u planinu nije bekstvo, već izbor: povratak prostoru u kome dete može da ostane dete.